Koji će mi sve ovo, ovaj beton i svi ovi ljudi mravi koji žive nametnute živote? … Zovem Lazu, kapetana svog, i pitam ga “kad’ će jedrenje?!”… to je svetla tačka u godini i trenutak kome se radujem… odvezivanje od doka i polazak u ljuljuškanje na velikom plavom… Ne znam zašto ljudi idu u hotele i dalje? Zašto bih otišao na odmor da boravim u još jednoj betonskoj strukturi sa plafonom, okružen marketinškim trikovima koji mi izvlače pare iz džepa? Zašto bih bio na “100 metara od plaže”, kada mogu da se probudim i skočim u vodu direktno iz “dnevne sobe”? Avantura, promena lokacija svaki dan, timski rad, hrana i piće u društvu na brodu. Noći u uvalama, ronjenje, pecanje, lov na hobotnice, plivanje pre doručka, adrenalin, 7 čvorova umesto fena za kosu, izleti na kopno među “obične ljude”, kupanje na skrivenim plažama, slike i uspomene koje vrede milion evra…Meni je to dovoljno razloga da ne pogledam hotelski smeštaj za letovanje nikada više…
Ivan, jedrenje Severni Sporadi 2013
