Sasvim drugačije

Morska bolest uopšte nije tako naivna i ne “prestane brzo” kao što se priča. I ne, ne dešava se svima, već samo meni, balkanskom mačo muškarcu i još jednoj devojci. Uz prezrive poglede saputnika na jedrilici, dušu sam ispustio dok nismo izašli iz jedne ozbiljne oluje. Ništa bolje nije bilo ni posle toga, obišli smo neka silna grčka ostrva za koja niko nije čuo, do kojih se ne stiže ni stopalima ni točkovima već veslima i plivajući. Video sam plaže gde se i na 20 metara od belog peska vidi dno, gde je more stvarno plavo, a ne zeleno. Vodali su nas po nekim tradicionalnim grčkim tavernama, gde pecaroši donose svežu ribu, pravo iz vode, a ne iz zamrzivača. Jedrili smo i do ostrva gde u klubovima nisu čuli za Cecu, Jecu i Seku i gde zamislite, puštaju i likove u japankama. Na jedrilici su kupatila za patuljke, a sobe su male pa ćete morati da se dodirujete sa devojkom, ali mislim da ću i ove godine ići na jedrenje. Ako ni zbog čega drugog, onda jer sam čuo da zapravo ništa od tih grčkih ostrva nisam ni video, samo se nadam da ću ovaj put biti za nijansu trezniji kako bih nešto i zapamtio:-)