Morska bolest je možda i pogrešno opšteprihvaćen naziv. To je u stvari, normalan odgovor vašeg tela na nadražaj čula izražen kretanjem jedrilice. Treba napomenuti da kod svega pet procenata osoba simptomi ostaju konstantno za vreme boravka na jedrilici. Faktički, stvar je u prilagođavanju individue. Neke osobe se prilagode brže, dok kod drugih može proći par dana. Ukoliko ste već boravili na brodu i niste imali poteškoća, verovatno je da ih nećete imati na jedrenju.
[ta je morska bolest?
Morska bolest (bolest kretanja, kinetoza) je prirodna reakcija organizma na pokret. Javlja se kod svih živih bića sa vestibularnim sistemom usled konflikta između čula (sistem za ravnotežu, čulo vida, položaj tela u prostoru), preciznije – vid šalje pogrešnu poruku da se osoba kreće, deo uva koji je zadužen za ravnotežu uočava kretanje, dok senzori u mišićima i tetivama ne registruju pokrete. Manifestuje se simptomima kao što su: blaga vrtoglavica, mučnina i u težim slučajevima hladnim znojem i naglim padom krvnog pritiska.
Prva saznanja o ovoj bolesti datiraju još vekovima pre naše ere i povezana su sa putovanjima moreplovaca, s obzirom na to da su tada brodovi bili glavno sredstvo prevoza. Pojavom ostalih vidova prevoza (aviona, automobila, železnice itd.), proističu i drugi poznati nazivi kao što je mučnina u kolima. Skorija istraživanja nagoveštavaju da je kod nekih ljudi prisutan i nasledni faktor. Bolest kretanja se može javiti čak iako niste u pokretu. Sve veća realističnost video igrica (simulatori formule, vožnje aviona) mogu proizvesti nesklad između vaših čula.
Prevencija
Čovekov metabolizam je poprilično unikatan, kao i njegova ličnost. Preventivne mere morske bolesti će različito delovati na individue. Najbolje je da sami procenite šta od navedenog ima povoljan uticaj na vas:
Da bi se što bolje aklimatizovali na jedrenju, provedite što više vremena na palubi. Gledajte ka horizontu da bi uspostavili što bolji balans vaših čula. Ne ulazite unutar jedrilice dok plovite ukoliko ne morate.
Izbegavajte preterano tešku hranu par sati pre ukrcavanja na jedrilicu. Kafa, alkohol i cigarete takođe mogu doprineti mučnini na jedrenju. Manje kiselo voće kao što su banane, jabuke i kruške je bolje unositi nego kiselije voće – pomorandže, grejpfrut…
Ne preskačite obroke pre jedrenja. Prazan stomak može imati isti efekat kao i prenatrpan – lošom hranom. Unosite puno tečnosti! Dehidracija smanjuje otpornost vašeg organizma, samim tim i otpornost prema bolesti kretanja.
Đumbir takođe spada u prirodnu preventivu. Deluje umirujuće na stomak. Možete ga uzimati u tabletama, prašku ili kao svež koren. Preporučuje se da se uzima i do 24 časa pre odlaska na jedrenje. Fosforna kiselina koju sadrži koka kola se pokazala kao delotvorna u prevenciji. U većini apoteka se mogu pronaći lekovi protiv mučnine i morske bolesti (najbolje je da se posavetujete sa lekarom koji lek je najbolji).
Ukoliko osetite simptome
Pijte dosta tečnosti, jedite često manje obroke – keks, dvopek i lagane namirnice. Smestite se na sredinu broda gde su najmanje oscilacije. Fiksirajte pogled na horizont i anticipirajte kretanje broda. Preuzmite kormilo! Dokazano je da upravljanje jedrilicom makar i na kratko, efikasno smanjuje ili totalno otklanja simptome morske bolesti.
Ako već morate da legnete u kabinu, zatvorite oči, lezite na leđa nogama u pravcu kretanja jedilice i držite oči zatvorene neko vreme. Izbegavajte da čitate previše ukoliko se jedrilica kreće. Ukoliko vam je muka, ne naginjite se sa broda dok vas neko od posade ne pridrži.
Imate savet za prevenciju ili lečenje morske bolesti? Podelite ga sa nama.